Prodaja knjiga

Dobri Stari Beograd

STARI IZGLED BEOGRADA Vladislav St. Ka?anski, sin Stefana Ka?anskog, Starog Barda, živeo je krajem 19. i po?etkom 20. veka. Bio je pisac i publicist. Od zapisa, se?anja i istorijskih ogleda, koje je objavljivao ponajviše u Beogradskim opštinskim novinama, komponovao je Dragan Laki?evi? ovu knjigu – živu razglednicu Beograda u poslednjim decenijama turskog prisustva, kada se, u drugoj polovini 19. stole?a, smenjuju kulture i civilizacije, a ne samo države i carstva na prostorima srpskog naroda. B

Gospo?ica Elza

"Tajanstvena, demoni?na zavodnica!" gospo?ica Elza - sama sa sobom, uzbu?eno i gr?evito govori ovaj roman-dijalog - sopstvenu dramu života i ljubavi... Sama naspram ostalih: dok se drugi, iz visokog društva zabavljaju, igraju tenis i ve?eraju, ona aristokratski otmeno kazuje svoj unutrašnji monolog - tragi?nu ispovest.

Ispovesti

Neke delove svog književnog i umetni?kog života Momo Kapor je dopunio novim svedo?enjima-se?anjima za ljude – prijatelje i zna?ajne stvaraoce druge polovine 20. veka, koje su obeležile njegov «romaneskni» život. Preko 100 novih strana dopunjuje ovu razu?enu i svestranu povest u kojoj je život shva?en kao pustolovina glavnog junaka – pisca i slikara u vremenima raznih moda i politika, moralnih i estetskih opredeljenja.

Peš?ani Put Br. 5. Berlinski Zapisi

Jedan od naših najpoznatijih poznavalaca nema?ke književnosti, jezika i kulture, pesnik, esejista, prevodilac, prozni pisac i antologi?ar Zlatko Krasni (1951 – 2008), napisao je nesvakidašnje književno ostvarenje. Berlinski put br. 5 u žanrovskom pogledu najbliži je dnevniku jednog pesnika, ali je isto tako blizak autobiografskim zapisima, putopisu, esejisti?kim refleksijama, se?anjima, dijalozima, lirskoj i asocijativnoj prozi. Razli?iti žanrovski modeli rukopisa neposredno upu?uju na preplitan

Podvig - Trilogija

BEGUNAC - KOPA?I ZLATA - PUTUJU?E DRUŠTVO. Najpopularniji ameri?ki pisac prve polovine 20. veka bio je slavan i kod nas u to vreme – kao pisac pustolovnih dela i kao socijalisti?ki zaštitnih poniženih i ugroženih. – Knjige iz našeg kompleta zbivaju se na velikim daljinama – od ledenih reka ameri?kog severa do okeanskih avantura hrabrih i do uzbudljivih ljubavi u prašumama Solomonovih ostrva.

Starac I More

Oblikuju?i svoga junaka u duhu istrajnog aktivizma, Hemingvej (1898-1961) ga ?ini zapitanim nad smislom ljudske sudbine. Star?eva pozicija je utoliko zanimljivija što on stalno u?estvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu. „Ali ja ?u joj pokazati šta ?ovek može, i šta je ?ovek u stanju da podnese", kaže starac ?ija borba u Hemingvejevom alegorijskom pripovedanju zadobija izgled ritualne predstave. Kada on, pri kraju romana, izgovori najpoznatiju re?enicu koju je Hemingvej napisao: „?ovek m

Stranac

Kami (1913-1960) je napisao Stranca protiv 'sudija' ... • kaže kriti?ar Rene Žirar, ili drugim re?ima, protiv srednje klase koja je predstavljala njegove jedine potencijalne ?itaoce. Umesto da odbace knjigu, što se autor napola nadao a napola bojao da ?e u?initi, ti gra?anski ?itaoci obasuli su je pohvalama. Sudije o?igledno nisu prepoznale vlastiti portret... I oni su se identifikovali s nevinom žrtvom... Ukratko, ispostavilo se da publika nije sastavljena od sudija, u šta je autor pogrešno ver

Trilogija Smeh

Sremac je, po priznanju svih generacija koje su radile u SKZ, jedan od najve?ih i najpopularnijih srpskih pisaca, u našim izdanjima štampan ?eš?e nego Njegoš i Andri?. – Obeležavaju?i stogodišnjicu njegove smrti, Zadruga objavljuje tri njegova pripoveda?ka remek-dela, manje poznata od Zone i Popa ?ire, ali u kojima se veliki pisac ogleda i u najkra?im formama – anegdote o Nasradinu, i u pri?ama o ljubavi, i u kratkom romanu o putuju?em pozorištu...

Tajna Zvezde Sirijus

Veliko istraživa?ko delo koje istovremeno na sofisticiran i ilustrativan na?in iznosi argumente o verovatno?i da su superiorna bi?a sa zvezde Sirijus posetila našu planetu pre sedam do deset hiljada godina. U knjizi se nalazi bezbroj novih informacija i zaklju?aka o vekovnim astronomskim misterijama i o dubokim unutrašnjim vezama na kojima je stvarana kultura starog i novog sveta, njegova mitologija, religija, verovanja.