Koliko ste puta završili čitanje romana i rekli: "Mogao sam ja da napišem tu knjigu" Znate šta? U pravu ste. Svi mi nosimo bar jedan roman u našim glavama i našim srcima. Romanopisac Toni Morrison je rekao: "Ako knjiga koju bi ste želeli da pročitate još nije napisana, onda morate vi biti taj koji će je napisati."
Šta vam je potrebno:
Verujem da ako umete pisati jednostavne rečenice (uostalom, tako je pisao Ernest Hemingvej), i želite da napišete roman koji se može prodati - zaista želite, a ne samo "onako" želite - onda to možete i da uradite. Ne mislim da je iko ikada postao pisac odlaskom u radionici, čitanjem knjiga, ili čak čitanjem ovog članka. Pisanje dolazi iz nečega što se nalazi u Vama samima. Međutim, ovaj članak će vam uštedeti vreme, uputiće Vas u pravom smeru, i pomoći da napišete roman za 100 dana ili čak i manje.
Da li je to moguće?
Definitivno deluje. Ja sam to uradio više puta.
Znam šta to znači izdvojiti sat ili dva u toku dana (ili noći) za pisanje. Nije lako pisati roman, kada imate puno radno vreme, porodicu i odgovornosti, ali može da se uradi. Većina pisaca, u stvari, vodilo je dva života, dok su pisali svoje romane. Ali kada prodate svoju prvu knjigu, postoji mogućnost da će vam pisanje postati glavni posao i puno radno
vreme ćete moći da koristite isključivo za pisanje.
Veliki pisci su to uradili...
Da, imate posla. Da, imate porodicu. Ništa od toga nije sprečilo velike pisce u prošlosti. Pesnik Wallace Stevens je bio generalni direktor za osiguranje i ekspert na tržištu obveznica. Mladi T.S. Eliot je bio bankar. William Carlos Williams je bio pedijatar. Robert Frost je farmer. Hart Kran je pakovao bombone u skladištu svog oca, a kasnije je napisao knjigu iz oblasti marketinga. Stephen Crane je bio ratni dopisnik. Marijana Mur je radila u Njujorku u javnoj biblioteci. James Dickey je radio za reklamne agencije. Archibald MacLeish je direktor ustanove po imenu "Činjenice i podaci iz Drugog svetskog rata"...
Pisanje potiče iz čiste emocije...
Šta čini pisca? Jedan manji događaj iz prošlosti može probuditi pisca u Vama- jedan koji se desio npr rano u životu i oblikovao Vašu samosvest i emociju za pisanje.
Uzmimo slučaj José Saramago, prvog portugalskog pisca koji je primio Nobelovu nagradu za književnost. Sin oca seljaka i nepismene majke, odrastao je u kući bez knjiga. Bio je potreban period od 40 godina da od običnog limara počne da radi u civilnoj službi,zatim kao urednik u izdavačkoj kući i na kraju da postane generalni urednik poznatih portugalskih novina. Imao je već preko 60 godina kad je dobio priznanje za svoj rad u zemlji i inostranstvu.
Kao dete proveo je leto sa svojom bakom i dekom u selu po imenu Azinhaga.U trenutku kada je njegov deda pretrpeo moždani udar i bilo je potrebno da se uputi u Lisabon na lečenje, Saramago se priseća, "On je otišao u dvorište svoje kuće, gde se nalazilo nekoliko stabala, smokava, maslina i ode. Grlio je jedno po jedno stablo i plakao, govoreći im zbogom, jer je znao da se više neće vratiti. Kada vidite i doživite ovako nešto, ako Vas to ne označi za ceo život, onda ste bezosećajni", kaže Saramago.
Zato pisanje započnite emocijom. Pretvorite je u prozu.
Hajde da počnemo...
Sinclair Lewis bio je gost na fakultetu sa ciljem da sa studentima razgovara o zanatu pisca.Upitao je studente:"Koliko Vas je ozbiljno u nameri da postane pisac u budućnosti?".Pojavila se šuma podignutih ruku.Luis je zatim upitao studente:"Zašto ste onda još uvek ovde a ne kod kuće gde pišete?" i napustio je prostoriju.
Dakle, sada je vreme da počnete da pišete.
Ono što sledi je dnevni dnevnik - za svaki dan dobićete reči ohrabrenja, savete ili mudrost, ili zadatke koje treba da ispunite da bi ste napisali Vašu knjigu. To je ono što treba da uradite svaki dan za narednih sto dana da bi ste napisali roman.
Kliknite na željeni dan ispod.
| 1, | 2, | 3, | 4, | 5, | 6, | 7, | 8, | 9, | 10, | 11, | 12, | 13, | 14, | 15, | 16, | 17, | 18, | 19, | 20, | 21, |
| 22, | 23, | 24, | 25, | 26, | 27, | 28, | 29, | 30, | 31, | 32, | 33, | 34, | 35, | 36, | 37, | 38, | 39, | 40, | 44, | 45, |
| 46, | 47, | 48, | 49, | 50, | 51, | 52, | 53, | 54, | 55, | 56, | 57, | 58, | 59, | 60, | 61, | 62, | 63, | 64, | 65, | 66, |
| 67, | 68, | 69, | 70, | 71, | 72, | 73, | 74, | 75, | 76, | 77, | 78, | 79, | 80, | 81, | 82, | 83, | 84, | 85, | 86, | 87, |
| 88, | 89, | 90, | 91, | 92, | 93, | 94, | 95, | 96, | 97, | 98, | 99, | 100, | 101. |
Veliki njujorški urednik i pisac, E.B. White, rekao je prilikom prihvatanja Nacionalne medalje za književnosti, "Hrabrost može lako da izda pisca. . . Divim se svakome ko ima hrabrosti da napiše bilo šta. "
Na ovaj prvi dan pisanja romana, obećajte sebi da ćete to uraditi. Ovaj deo je kritičan. Ako sebi to ne obećate, bolje odmah odustanite kako bi ste bar sačuvali papir i olovke od trošenja.Tako sigurno ništa nećete uraditi. I zapamtite, pišite onoliko često koliko ste u mogućnosti. To je ono što pisci rade - oni pišu.
Izdvojite određeno vreme za pisanje. Ovo je jako važno jer ćete tokom pisanja romana bivati obeshrabreni, biće Vam dosadno, bivaćete ljuti, ili na druge načine iziritirani, a kada počnete da se osećate na bilo koji od tih načina, shvatićete da Vas jedino jasno definisani obrasci po kojima treba da radite mogu natereti da završite započeto.
Povremeno ćete morati da iskoristite vreme koje ste izdvojili za pisanje u druge svrhe, npr da rešite neki privatni problem.To je sasvim normalno i nemojte brinuti. Bitno je da se trudite da se to dešava što ređe i da Vaše pisanje bude što je regularnije moguće.
Šta podrazumevamo pod određenim periodom?
Dva sata svakog jutra i svake večeri, i jednom nedeljno osam vezanih sati, svakog vikenda, na primer. Odlučite koliko vremena ćete provesti u pisanju svake nedelje, i onda tako i uradite. Mnogi koji su pokušali da napišu roman su odredili sebi raspored pisanja a onda su doživeli poraz jer se nisu pridržavali sopstvenog rasporeda. Budite realni kod planiranja Vašeg vremena, a onda se toga i pridržavajte.
U prvoj nedelji, odlučite koju priču želite napisati. Možda nećete razraditi svaki detalj, ali danas ćete početi proces. Nesmete odugovlačiti- odugovlačenje je vaš neprijatelj. Matis je preporučio svojim studentima: "Ako želite da budete slikar, isecite jezik" . Došlo je vreme da prestanete da pričate o svom romanu. Počnite da ga detaljno planirate i osmišljavate.
Koji tip romana Vam leži? Šta je to što pokreće Vaš žar za pisanjem? Da li je to dobra misterija, naučna fantastika, triler, romantika, opšta fikcija?
Alice Munro mnogi smatraju najboljim piscem kratkih priča na engleskom govornom području. Njene knjige se prodaju u oko 30.000 primeraka godišnje. Ona je pisac kome se drugi pisci dive na njenoj tehnici i jednostavnosti njenog stila. Ona je takođe poznata po složenoj strukturu svoje priče. Tipična Alice Munro priča može početi u trenutku kada većina pisaca razmatra kraj, a zatim prelazi na deset godina kasnije, a zatim ponovo nazad. Ali, ono što je najzanimljivije, oko Alice Munro - koja živi u malom gradu na jugu Kanade - jeste da su njene priče o običnim ljudima: njihovim tajnama, njihovim uspomenama na aktove nasilja, njihovim seksualnim požudama...
Potražite inspiraciju u svom okruženju, u onome što znate i do čega Vam je stalo.
Nije bitno kakvu knjigu odlučite da napišete. Nema pravila osim da priča mora biti vrlo, vrlo zanimljiva. To može biti nešto uzbudljivo, strašno, zabavno, smešno ili tužno - ali ne sme biti dosadno čitaocu.
Analizirajte i učite. Uzmite svoj omiljeni roman, žanra koji bi ste i Vi želeli da napišete, i pročitajte ga ponovo na način kao da je u pitanju priručnik "Kako postati milioner". Onda ga pročitajte još jednom deleći knjigu na sekcije. Izdvojite na zasebne papire najvažnije događaje koji su se desili u romanu i okačite ih redom na zidu prostorije koju ste izdvojili za pisanje.
Iako ne postoje pravila kad je u pitanju sama ideja za roman, ja bih vam ipak ponudio jednu sugestiju: razmišljajte skromno. Jedna od najgorih grešaka koja Vas može zadesiti kao pisca početnika je da se previše zanesete sa idejom da ćete napisati roman kakav niko do sad nije i koji će označiti "kraj sveta".Megalomanije je loša po Vas. Neka Vaša priča bude skromna i fokusirana.
Zavirite u Vašu dušu i potražite malu priču koja za Vas ima veliki značaj. Svi smo mi ljudi, i ako kreirate priču koja ima duboko značenje za vas, verovatno će imati duboko značenje i za nas ostale.
Imitacija može dovesti do originalnosti. Uradite kratke vežbe imitiranja različitih stilova. Probajte na desetak različitih stilova dok ne pronađete onaj koji Vama odgovara. Ali, zapamtite jedno: pišite iz sopstvenog iskustva. Vaše iskustvo je jedinstveno. Kao što je rekao John Braine, autor knjige "Soba na vrhu": "Ako će Vaš glas da se čuje i pored hiljada drugih glasova, i ako će Vaše ime da znači nešto pored hiljada drugih imena, to je samo zato što ste prezentovali Vaše iskustvo na potpuno iskren način."
Ne plašite se da pišete delove koji ne vode nigde. Nemojte ih odbaciti, iako oni nigde ne vode. Pratite savet Joan Didion. Ona te delove okači na svom zidu i ostavi ih za kasnije.Oni se vremenom povežu sa pričom sami od sebe. Prilično rano u svom romanu, "Knjiga zajedničke molitve", ona je pisala o Šarloti Daglas koja ide na aerodrom. Bilo je to nekoliko stranica proze koje je ona volela, ali nije mogla da nađe mesto za njih. "Stalno sam iznova i iznova uzimala taj deo i pokušavala negde da ga uklopim", piše ,"ali nigde nije pasovao, uvek bi zaustavio naraciju priče.Sve jedno bila sam odlučna u tome da ću mu naći mesto." Konačno,mesto se našlo u sredini knjige. "Ponekad možete provući ovakve stvari u sredini knjige."
Pre nego što završimo sa problematikom nalaženja teme za Vašu priču, želim da Vas odvratim od jednog klišea vezanog za pisanje romana a to je: Pišite samo o onome šta znate.
Sigurno ste to čuli i ranije. To je glupost. Tom Clancy nije bio komandant podmornice pre nego što je napisao “Lov na Crveni oktobar”. I sigurna je predpostavka da Richard Bach nije bio galeb pre nego što je napisao knjigu “Galeb Džonatana Livingstona“.
Umesto pisanja o nečemu što znate, možete da pišete o nečemu što volite. Nije bitno šta je to, dokle god je to nešto što volite. Na primer, Arthur Golden, autor knjige “Memoari jedne gejše“, živeo je u Japanu i radio za časopis na engleskom jeziku u Tokiju, kada je 1982 dobio ideju za knjigu. Godine 1986, nakon što je dobio diplomu za kreativno pisanje univerziteta u Bostonu, počeo je da istražuje i otkriva svet gejši,"subkulturu sa svojim čudnim pravilima". Nakon deset godina i nekoliko nacrta prodao je knjigu Alfredu A. Knopfu za 250.000 dolara..
Započnite pisanje sa onim što već znate.To ne mora biti početak Vašeg romana, možete započeti pisanje od ljudi i mesta koji će biti deo Vašeg romana. To je mnogo lakše za početak vaše knjige, ako pišete o ljudima, mestima i stvarima koji su već osmišljeni u Vašoj glavi.
Za početak osmislite likove za svoj roman jer je to teže uraditi u odnosu na osmišljavanje fabule.
U toku pisanja, radnja se može ali i ne mora promeniti, ali Vaš likovi će razvijati svoj život. Kako se oni budu razvijali, sticaće različite karakterne osobine,i kao što to biva sa dobrim prijateljima, Vi ćete znati u određenim situacijama šta će oni uraditi ili šta neće uraditi.
Pisac misterija Oakley Hall kaže : "Pisac mora da sluša potrebe svog lika, koji, počevši da zaživljava, može insistirati na drugačijoj sudbini od one koja mu je prvobitno namenejna."
Napravite skupinu kartica i na vrhu svake od njih upišite ime jednog od likova iz Vašeg romana. Dalje, razmislite o svakom od njih po na osob,kakvu ulogu će on imati u Vašoj knjizi i kakva je osoba svaki od njih: starost, obrazovanje, mesto rođenja, smešan, debeo, ružan... Koje su njegove potrebe? Da li pere ruke 500 puta na dan? Da li čuje glasove? Da li voli decu i ujedno voli i da maltretira mačke? Upišite za svakoga od njih što više osobina kako bi ste na kraju poznavali sve svoje likove na najintimniji način.
Alfred Hitchcock bi zapisivao svoje scene na indeks kartice, jedna scena po karticu. Na taj način, kako je rekao, u trenutku kad je bio spreman da snimi film, on je već praktično bio gotov.
Neki likovi će biti oni glavni, oko kojih će se razvijati fabula, drugi će imati sitne uloge, ali će i oni biti kritični za roman, jer svaki lik mora da ima razlog zašto se našao u priči. Ako ne postoji razlog zašto se neki lik nalazi u romanu, priča će biti usporena a čitaocu će postati dosadno.
Većina romana je pisana prema formuli, a naročito bestseleri. Na primer, John Baldwin, koautor romana „Jedanaesta kuga/roman o medicinskom teroru“, razvio je jednostavnu formulu koju je koristio za strukturu svog romana.
Njegovih 10 koraka iz formule su:
1.Heroj je stručnjak
2.Zlikovac je takođe stručnjak
3.Sva zlodela se moraju posmatrati iz ugla zlikovca
4.Heroj ima tim stručnjaka iz različitih oblasti iza sebe
5.Najmanje dvoje se mora zaljubiti
6.Najmanje dvoje mora umreti
7.Zlikovac mora skrenuti pažnju tima sa svoje iskonske namere na nešto drugo
8.Heroj i zlikovac moraju ostati u životu na kraju romana zbog mogućnosti nastavka
9.Sve smrti moraju poći od pojedinca u grupi.Nikad ne recite 15000 ljudi je ubijeno eksplozijom bombe,nego npr ovako: Džejn i Suzan su se šetala parkom sa bakaom u trenutku kada se tlo zatreslo i zemlja otvorila...
10.Ako Vam postane dosadno ili se zaglavite u priči, ubijte nekoga.
Još malo o formuli.Kada je Ernest Hemingvej počeo kao mladi novinar za Kanzas Siti Star dobio je pravilnik o stilu pisanja koji je sadržao sledeće 4 stavke:
1.Koristite kratke rečenice
2.Uvodni pasus treba da je kratak
3.Služite se energičnim stilom pisanja
4.Budite uvek pozitivni, nikad negativni
Upitan o ovim pravilima godinama kasnije, rekao je: "Ovo su najbolji pravila koje sam ikada naučio kao pisac. Nikada ih nisam zaboravio. Niko ko ima talenat, ko oseća i piše o stvarima koje želi da nam ispriča, neće omanuti ako se pridržava ovih jednostavnih pravila.“
Zajedeno sa likovima razvijajte zaplet. Jedno bez drugoga ne može da se razvija. Vaši likovi nisu ljudi od drveta koji su magično pali sa neba. Oni su kritični elementi kreiranja drame. Oni moraju da urade nešto logično ili nelogično (jer se radnja zasniva na tome) što dodaje stranice vašoj priči, i teži ka vrhuncu iste. Nikada,ali bukvalno nikada ne razdvajajte likove od priče.
Čitalac mora da veruje da Vaši likovi zaista postoje ili mogu postojati - i oni treba da budu karakteristično opisani. Ništa ne definiše likove bolje nego njihovi postupci i svrha u životu. Njihove namere mogu biti dobre ili loše, to nije bitno. Ono što je bitno je da čitalac može da uvidi njihovu svrhu i akcije, da to budu uverljivo, i da je stalno zainteresovan za njih.
Nemojte pisati priču sa populacijom od hiljadu likova. Napišite priču sa jednim, dva ili tri nezaboravna lika od kojih svaki ima jasnu svrhu.
Potrebna Vam je jaka ličnost. Većina pisaca ima problema sa kreiranjem lika koji je veći od života, u potpunosti razvijen i dosledan u svojim postupcima.
Zapamtite, vaš junak je glavni lik vaše priče. To je osoba sa kojom će se vaš čitalac identifikovati. Želite da Vašim čitaocima bude stalo do toga šta se dešava sa glavnim likom. On ili ona je i Vaš novi najbolji prijatelj.
Odgonetnuti ko vam je sve potreban u priču i šta je to što će oni raditi zajedno ili jedan drugome, ili šta će svima njima da uradi priča. Da li svi teže u istom pravcu? Ili u šest različitih pravaca? Postavite sebi kritično pitanje: Šta će biti najzanimljivije za čitaoca? Da li će čitalac biti zainteresovan? Da li mu je stalo?
Da bi ste bili uspešni u razvoju likova i zapleta, moraćete da donosite teške odluke. Morate biti nemilosrdni prema Vašim likovima i svojoj priči. Ko ostaje, ko ide iz priče? Koji događaji će se desiti,koji ne?
Iskreno, ovo je jedan od momenata kod pisanja romana gde mnogi pisci dožive blokadu. Ne mogu da se nateraju na odluku. Postaju ili fascinirani ili paralizovani brojem mogućnosti.
Ne usuđujte se da razmišljate tako. Budite brutalni. Probajte različite mogućnosti izbora, ali naravno uvek povedite svoje likove sa sobom poglavlje po poglavlje. Sa svakim novim događajem Vaši likovi moraju da reaguju na to,kao što bi i u stvarnom životu.
Ako npr dete biva udareno kolima,život vozača će se promeniti zauvek,i ne samo njegov, već i detetovih roditelja,braće,sestara,prijatelja,pa čak i slučajnih prolaznika,svedoka tog događaja.Na Vama je da odlučite kakave će to promene biti. Ovo je Vaša šansa da se igrate Boga, i ako mislite da budete pisac,to je uloga koju morate odigrati. Bog je u detaljima, i Bog odlučuje o pravcu priče.
Tokom pisanja romana uvek sebi postavljajte pitanje "zašto?" Isto kao što ste na kraju druge nedelje definisali svoje likove, i sad imate grupu kartica sa likovima kojima ste dodelili njegove sudbine pa čak i sitnice kao što su mere struka ili omiljena boja. Romanopisac Vladimir Nabokov je sve svoje romane napisao putem indeks kartica.
Vaš "glas" je vaš glas. Vaš "stil" je vaš stil. Ne pokušavajte da "zvučite" kao neki poznati pisac. Mnogim piscima početnicima se čini da treba da dodaju još nešto uz svoj stil na stranicama knjige. Kakvi ste inače takvi budite i na stranicama Vaše knjige, rečiti i sufisticirani ili ne. Nije ni bitno. Budite prirodni. Kao što je francuski romanopisac, Francois René de Chateaubriand napisao: "Originalni pisac nije onaj koga niko ne imitira, već onaj koga niko ne može da imitira.“
Pripremite grubu skicu događaja, od prvog do poslednjeg poglavlja.
Romanopisac Katherine Anne Porter kaže sledeće: "Ako ja ne bih znala kraj svoje priče , ne bih je ni počinjala."
Zapišite poslednji pasus Vašeg romana i stavite ga na sigurno mesto npr fioku. Po isteku sto dana, moći ćete da vidite koliko ste dosledni bili kad je u pitanju Vaša mašta.
Ne činite apsolutno ništa sa romanom dokle god razvijate fabulu zajedno sa svojim likovima i njihovim ulogama u drami, i dok sve ne budete imali na papiru.
Ne budite žrtva stare izreke pisaca:“Ja roman počinjem samo sa osnovnom idejom i nekoliko likova.Nikad ne znam gde će me to odvesti.Puštam da me moji likovi vode.“ To je način na koji mogu da funkcionišu iskusni i iznad svega genijalni pisci, ali većini nas je potrebna jasna mapa kako ne bi smo potpuno sludeli našeg čitaoca.
Okačite kartice i nacrte koje ste razvili po svojoj sobi ili kancelariji, tako da se mogu lako pročitati.
Dobro napisana knjiga koja pokreće čitaoca na dalje okretanje stranica, je više karakterno usmerena nego li na samu radnju, i ima jasan početak, sredinu i kraj. To je ono što žele izdavači i čitaoci.
Do sada ste stvorili:
1. posvećenost
2. radni raspored
3. fabulu
4. likove
5. detaljna zaplet cele priče
6. kratak opis onoga što je o Vašem romanu.
Dan 26.
Postavite sebi za cilj da napišete bar četiri stranice dnevno. Nekim danima ćete pisati po jednu stranicu,a drugim petnaest. Trudite se da ih u proseku bude minimum četiri.
Vaš roman je delo fikcije, ali to ne znači da Vaši podaci ne moraju da budu tačni. Ništa ne odbija čitaoca tako brzo kao pogrešni podaci. I ništa ne daje priči autentičnost kao prave činjenice ili detalji. Koristite Internet za istraživanja. To je brz, jednostavan i jeftin način. Svaka biblioteka na svetu je otvorena za Vas. Takođe je dobar način za informisanje putem novina i magazina koji su izdati u vreme u koje je smešten i Vaš roman.
Gore Vidal koristio je stara izdanja časopisa Harper za detalje prilikom pisanja njegovih istorijskih romana.
Konverzacija nije dijalog. Dijalog ima svrhu. On gura priču u napred. On drži čitaoca uvučenog u priču i čini da se on oseća kao deo dešavanja. Dakle, ne prepričavajte događaje iz druge ruke.Postavite svog čitaoca u centar dešavanja i Vaš dijalog će se prirodno razvijati.Potrudite se da dijalozi budu efikasni i puni energije.I uvek se postarajte da čitalac zna ko govori.
Pogledajte u ogledalo i pišite o osobi koju vidite. Probajte opisati tu osobu nekoj ženi ili muškarcu kaga nikad niste upoznali. Opis treba da bude do 300 reči. Neka ovo bude lik u Vašem romanu, bilo da je junak, narator ili jedan od manje važnih likova.
Romanopisac Kurt Vonnegut jednom je rekao: "Talenat je veoma česta pojava. Retkost je spremnost da se izdrži život pisca. To je kao da slikate rukom pozadinu u Sikstinskoj Kapeli. "
Obavežite se na tačku gledišta u Vašoj priči. Jednom kad odlučite sa čije tačke gledišta ćete napisati roman, toga se i držite. Ne menjajte tačku gledišta. Ukoliko se odlučite na više tačaka gledišta, prezentujte priču kroz tačke gledišta jednog po jednog lika, u cilju da ne zbunjujete čitaoca.
Nosite svoju beležnicu sa sobom. Ukoliko čekate da sastanak počne,za to vreme možete pisati. Ako ste u avionu, pišite. Kad god nađete vreme koje možete iskoristiti za pisanje, uradite to. Jednom kad ste nešto zapisali, to je Vaše.
Napetost je osnovni sastojak fikcije. Zbog toga, čitaoci će se zapitati: Šta će se desiti sledeće? Oni će nastaviti da čitaju dalje kako bi saznali.
Kada koristite likove da nagovestite buduće dešavanje, ne zaboravite na govor tela. Neverbalnim signalima može da se komunicira mnogo efikasnije nego rečima. Pitajte bilo koja dva ljubavnika.
Pokušajte da prvo pišete rukom a zatim na računaru. Na ovaj način dobićete dva "češljanja" vaše priče pre nego što usledi uređivanje.
Odredite sebi za cilj da Vam se na svakoj stranici nađe po jedna zapanjujuća slika. Evo primera kako je Philip Caputo u svojoj knjizi "Putovanje" opisao izlazak sunca:
„Zlatno svetlucanje pojavilo se tamo gde je trebao da bude horizont, a zatim se crveno sunce podiglo, kao glava nekog vatrenog novorođenčeta koja štrči iz sive morske utrobe - voda je rađala svoj suprotni element.“
Ne preterujte sa pisanjem samo zato što Vam to tehnologija dozvoljava.Kompjuterska tehnologija i internet čine da sve bude lakše, od istraživanja, preko pisanja, do revizije.Nastavite da razmišljate u skromnim okvirima. Svi smatramo da filmovi i bejzol utakmice mogu da traju predugo. A šta je sa knjigama?
Izdavači i urednici će Vam reći: kontekst određuje dužinu. Ne zaboravite da je Veliki Gatsby svega 200 stranica dugačak.
Bez opisa čitalac nema osećaj za mesto, vreme i raspoloženje - sve tri stavke su kritične za Vašu priču. Ali sa previše istih, Vaša priča će postati dosadna. Dodajte joj delove sa dijalozima. Nemojte daviti vašeg čitaoca sa opisima ili istraživanjima.Kreirajte svoj svet gde likovi mogu da žive i dišu, a ne životare.
Ideje, nove i jedinstvene - to je ono što iznenađuje i zadovoljava čitaoca.Pišite sa maštom.
Rik Bas, jedan od najboljih stilista, kaže da pisci fantastike - poput zidara - moraju imati moć i preciznost da izgrade dobru priču. "Potrebno je da postavite kamenje, jedan preko drugog, tako da zajedno pašu,ali imati i snage da to izvedete"
Shirley Jackson, kao majka četvoro dece i žena profesora na koledžu, retko ima vremena za pisanje u toku dana. Ipak, kad sedne za sto u toku noći, priča kao što je "Lutrija" dobije savršen prvi nacrt. Zašto? Jer je razmišljala o tome ceo dan. Uzdajte se u svoju podsvest koja će za Vas raditi tokom celog dana i obrađivati ideje koje Vam padaju na pamet.
Najbolji likovi za priču se razvijaju na osnovu dve stvari: njihovih dela i njihovih uverenja.Mi razvijamo osećaj za shvatanje ljudi prema onome šta oni misle i rade u dramatičnim trenucima u priči.
Dan 43.
Rimski pesnik Horacije je zapazio još u 14 veku pre nove ere da treba reći odmah ono što je namenjeno odmah da se kaže.Drugim rečima, zgrabite svog čitaoca za vrat već u prvoj rečenici.
Nemojte se obeshrabriti. Nastavite sa pisanjem. Prisetite se da je dobitnik Pulicerove nagrade William Kennedy bio odbijen 13 puta pre nego što je Saul Bellow uvideo potencijal u njegovom romanu.
Anton Pavlovič Čehov je dao izuzetno jednostavan savet a to je: "Ako pištolj visi na zidu u prvom činu predstave, on nekako mora da opali pre kraja priče.Morate pogledati vaš celokupni rad i izbaciti sve stvari koje ne čine ništa kako bi upotpunile Vašu priču."
Pisati je veoma emotiivno iscrpljujuće. Plesačice, na primer, znaju da će imati krvave noge. Pijanisti znaju da će morati da vežbaju dok ih prsti ne zabole toliko da će zaplakati. Pisanje romana nije kao pisanje slova. Pisanje romana je mentalno iscrpljujuće, daleko teže od običnog posla od devet do pet. Kada pišete roman, vi živite život vašeg glavnog junaka.
Godine 1979, kad joj je bilo 80 godina, Jessie Lee Brown Foveaux počela je pisati priče o svom životu. Pisala je nevine priče iz njene prošlosti, priče o njenoj baki i dalekoj rođaki, tetka Klari koja je umela žvakati duvan i pljunuti mački u oko.
Svakog jutra u svojoj dvosobnoj beloj kućici u Kanzasu,u kojoj je odgajila osmoro dece, ona bi ušla u kuhinju, sela za sto i počela da probira po svojim sveskama, pismima i fotografijama. Iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, bi pisala rukom priču svog života, ubeležavala sve događaje: rođenja, smrti, jedan brak, tri rata, jednu poplavu, kao i stvari koje su samo njoj bile od važnosti, kao npr kad je prvi put je videla Lawrence Welk. Nakon što je prepričala događaje iz svog života počela je da piše o stvarima o kojima ranije nikad nije govorila. O svojim mislima i osećanjima.
Njeni radovi su objavljeni na lokalnom fakultetu pod nazivom "Život Džesi Li Brovn od rođenja do osamdesete godine".Oko 30 primeraka je otštampano za njene prijatelje i porodicu.To je bilo pre 20 godina. Danas osim njene porodice i prijatelja, ovu knjigu od 208 stranica koja se sad zove "Bilo koji dan(Život i vreme Džesi Li Brovn)" , čitaju ljudi širom sveta.
Nakon što je napisala svoje prve memoare, Jessie Lee je napisala još dve knjige.Poslednja je objavljena 1993.Te godine je pisala učitelju koji ju je ohrabrivao da napiše svoju priču sledeće: "Hvala Vam što niste odustali od mene.Ja nisam pisac, ali moja sitna pisanja su napravila veliku razliku u mom životu."
Ako Jessie Lee Brown Foveaux nije pisac, ko je onda? Svačiji život je knjiga. Jessie Lee je svoju priču ispričala. I Warner Books su je odkupili za jedan milion dolara.
Istrajnost je ono što je potrebno. Romanopisac Harlan Ellison je jednom rekao da ako bilo ko može da vas spreči da bude pisac, vi onda nemojte biti.
Nadarena spisateljica Jo-Ann Mapson, koja je objavila deset romana, smatra da pisci trebaju imati hobi.
"Pronađite nešto što će Vas odvući dalje od knjiga i kritike, jer ćete na taj način da učite, da se informišete i da menjate i usavršavate svoje pisanje."
Romanopisac i pesnik James Dickey, razgovarao je sa studentima pri kraju svog života, i rekao: "Svet nema mnogo poštovanja prema pesniku.Oni ne razumeju odakle potičemo.Ne razumeju našu svrhu,i da li je uopšte imamo.Mi smo majstori superijorne tajne, ne oni.Ne zaboravite ovo dok pišete. "
Najuspešniji pisci su imali nesrećno detinjstvo. Dean Koontz, na primer, bio je jedino dete fizički slabe majke i nasilnog oca, alkoholičara koji je dva puta pokušao da se ubije i na kraju je smešten u specijalnu ustanovu. Nestabilnost je konstanta u njegovoj porodici. Ovo strašano detinjstvo uzburkalo je strasti za knjige u Koontz-u.
Jedna od njegovih prvih uspomena proistekla je iz perioda kada je njegova majka bila u bolnici nekoliko meseci. U uzrastu od 3-4 godine, Koontz je bio smešten kod majčinih prijatelja, koji su, svako veče, ušuškali dečaka u krevet, dali mu sladoled i čitali mu knjigu. On povezuje osećaj sreće i sigurnosti sa pričanjem priča. Ovo je ostalo u njemu.
Koontz je pročitao "Vetar među vrbama" najmanje 50 puta, najviše zbog slasti koju mu pruža tema gde se prijatelji zajedno udružuju da pobede negativce.Koontz je zahvalan knjigama što su mu u uzrastu od devet godina pokazale da nisu sve porodice kao njegova.
Koontz danas radi šest dana nedeljno, na radno mesto stiže u 7.30h izjutra.Piše sve do večere,preskačući ručak.
Ali, šta da rade oni koji nisu imali nesrećno detinjstvo? Ernest Hemingway je jednom rekao da pisci moraju da imaju nesrećno detinjstvo iza sebe ili bar da misle da su imali.
F. Scott Fitzgerald je rekao: "Likovi su akcija."
Likovi ne rade u vakuumu. Njihove akcije obično uključuju druge ljude, i ove interakcije su ono što čini scene. Potpuna scena i narativni delovi su gradivni blokovi za izgradnju jedinstvene priče.
Tokom izrade filma "Prijateljsko ubeđivanje" - iz romana Jessamyn West, West se priseća reditelja William Wyler-a kako kaže: "Moramo imati još jedan" Hoće li? Ili neće? " u ovom filmu. "Kao pisac, West nije dovoljno težio stvaranju tenzije, što je upravo ono što čitaoci žele.
Idite u biblioteku i pretražite knjige iz oblasti kulinarstva i baštovanstva. Autori ovih knjiga opisuju mirise, ukuse, dodire, pa čak i zvukove u preciznim detaljima. Prilikom pisanja, uvek pominjemo mirise i osećajne senzacije. Dobar opis razmatra sva čula.
Prečešljajte Vaše podatke. Kao što je Mark Tven rekao: "Iskoristi pravu reč, a njen sinonim" Ne zaboravite da su glagoli najjačih delova svake rečenice.. Kako Rita Mae Brown kaže, "Ti glagoli su kao eksplozije na autoputu."
Oni koji su studirali umetnost pisanja, ako dostignu sklad u pisanju to je iz razloga što je najsigurniji način da zabavite čitaoca da budete specifični, definisani i konkretni.
Odmorite se od svog romana. Uzmi slobodan dan ili nedelju dana. Nakon tog perioda, imaćete svež pogled na svoj rad.
Znajte da ako su likovi uverljivi u svojim postupcima i motivisanosti romani mogu manjkati u zapletu i biti laki što se tiče stila pisanja.Likovi mogu spasiti svaku knjigu jer pridobijaju simpatije čitaoca.
Postoji stara izreka u pisanoj formi: "Ne govori,nego pokaži! " To znači : nemojte nam govoriti o gnevu nego nam to pokažite. Na taj način ćemo čitati i osećati ljutnju. Ne govorite čitaocu šta da oseća. Prikažite im likove i situacije, i to osećanje ljutnje (ili tuge, ljubavi, poštenja, pravde, itd) će se probuditi u njima.
Ako ste pisali pet strana dnevno za poslednjih 60 dana napisali ste oko 90.000 reči. Vreme je da počnete da prepravljate i doterujete svoj roman.
Napisali ste oko 300 strana.
Ali da li su ovo stranice romana?
Da li on ima početak, sredinu i kraj?
Ponovo pročitajte Vaš roman i zapitajte se: Da li sam postavio pitanje ili predstavio slagalicu, a zatim je rešio?
Ako ste dali zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje, nastavite.
Sada kada ste neko vreme bili odvojeni od Vaše knjige pravi je trenutak da počnete sa uređivanjem. Pre nego što počnete, imajte u vidu šta James N. Frey, navodi u svojoj publikaciji "Kako napisati prokleto dobar roman“:“Zamislite vrhunac Vašeg romana kao metu a ostatak svoje priče kao let strele." Vreme je da razmotrimo "let".
Vratite se nazad i pročitajte ceo roman od početka do kraja, označavajući delove koji su neprijatni ili čudni, ali nastavite da čitate. Ne zamarajte se ispravljejem, ne još.
Uradite uređivanje komad po komad. Očistite priču do srži. Idite poglavlje po poglavlje i otarasite se svih "Vaših mezimaca", kako William Faulkner zove preteranu prozu.
Pročitajte svaku stranicu ponaosob i na glas kako bi ste mogli da čujete ako nešto zvuči čudno ili nejasno.
Vratite se nazad i izbacite po jednu suvišnu metaforu ili poređenje sa svake strane. Kao što je F. Scott Fitzgerald je rekao, "Nikad nećete izbaciti iz knjige nešto zbog čega ćete posle zažaliti."
Ponovo pročitajte svoj roman i ovog puta uradite pretragu klišea. Izbacite stvari kao: "Najednom"," Lepa kao slika ", " Pravo kao kiša. "...itd.
Otarasite se prekomerne upotrebe stranih reči ili fraza, neprikladnog korišćenja fensi reči, vulgarnog jezika ili slika, i grafičkih prikaza krvi i seksa.
Otarasite se besmislenih fraza iz žargona, kao što su: "polaziti od", "umrežavanje", "pored toga", "i tako"...
Čitajući svoj roman snimite ga a zatim ga preslušajte prateći tekst istovremeno. Obratite pažnju na scene koje nemaju smisla i na jezičke formulacije koje skreću previše pažnje na sebe. Režite, režite i režite sve do srži romana, do same njegove suštine. Ne zaboravite to je "let" u Vašem romanu.
U ovom periodu, kad prepravljate svoj roman,ponovo napišite uvodni deo kako bi bio što je moguće bolji.Prvih nekoliko stranica Vašeg romana pokazaće Vašem uredniku koliko ste talentovani.Ako sad prepravite svoj uvodni deo, nakon što ste završili Vaš roman, uvidećete da ste mnogo bolji u pisanju nego što ste bili na početku.
Pregledajte svoj rukopis i uverite se da li ste prezentovali svojim čitaocima sliku vašeg glavnog lika na početku priče. Čitaoci ne moraju da znaju sve, ali treba da znaju ono što je važno za svakog lika. Koristite svojih pet čula da bi ste uspeli da dobijete svoje likove na papiru.
Pročitajte završna poglavlja Vaših omiljenih romana.Kako Vam sad izgleda završetak Vaše knjige?
Pisac kratkih priča Raymond Carver bi znao da je završio svoj roman, onda kada bi čitao svoj roman i ubacivao zareze, a zatim ga čitao ponovi i izbacivao zareze.Da li se i Vi tako osećate?
Pažljivo pratite ova uputstva da bi ste prezentovali knjigu na najbolji način:
Odštampajte je na standardnom, 80gr, belom papiru(ne visokog sjaja), A4 formata.
Stranice se ne povezuju ni na jedan način.
Štampajte laserskim ili ink-jet štampačem, bez matrice.
Veličina fonta neka bude 12.
Sa marginama od 3cm.
Stranice moraju imati brojeve od naslovne do poslednje.
Sva nova poglavlja treba da počinju na polovini nove stranice.
Ne pominjite nigde autorska prava, u protivnom, delovaćete kao amater.
Ne šaljite nikome svoj roman još uvek. Sada je vreme za istraživanje i nalaženje pravog agenta da Vas zastupa.
Da biste započeli potragu za agentom:
• Proverite agendu knjige slične Vašoj ,možda postoji ime agenta pored imena autora.
• Pitajte za preporuke druge pisce.
• Koristite Internet pretragu.
Izaberite nekoliko agenata i svakom pošaljite pismo koje počinje, u zavisnosti od slučaja, ovako:
Nedavno sam čitao____, zaista divna knjiga, i video da ste Vi agent od ____ .
Ili:
Moj prijatelj / poznanik______, koga Vi zastupate, predložio mi Vas je kao mogućeg agenta za moju knjigu.
Ili:
Pročitao sam vaš članak u ______ o biznisu sa knjigama, u nadi da ćete me uzeti u obzir kao budućeg klijenta.
Dodajte pasus koji ste napisali o sebi a zatim pasus o svom romanu.
U potrazi za agentom, imajte u vidu da ste nepoznati potencijal a najbolji agenti su zatrpani sa klijentima. Ciljajte na onaj srednji nivo agenata. I uverite se da li oni zastupaju tip romana koji ste Vi napisali.
Napišite kratak sinopsis - jedan pasus, ne više - svog romana. Neka bude jak i živ. Ovo je važno sredstvo koje prodaje knjigu.
Napravite fotokopiju ili odštampate prvih pedesetak stranica vašeg romana. Završite u onom delu gde će čitalac želeti da zna šta sledi dalje.
Kupite sebi čvrstu, postavljenu torbu za A4 format.Potražite je u prodavnicama sa kancelarijskim materijalom.
Napišite vrlo kratko pismo agentu. Uključite jedan pasus-opis svog romana koje ste napisali ranije. I takođe jedan kratak pasus o sebi. Potrudite se da zvučite profesionalno. Nemojte reći: "Uvek sam želeo da bude pisac. . "Ili". Mogu pisati bolje od smeća koje se danas piše. . ".
Ako šaljete vaš rukopis na adrese više od jednog mogućeg zastupnika u isto vreme, MORATE da im kažete da je u pitanju "višestruko slanje".U tom slučaju agent će ili pročitati brže ili uopšte,u svakom slučaju odgovor će Vam stići brže.
U Vašu novu torbu stavite:
a)prvih pedesetak stranica Vaše knjige
b)Vaše pismo agentu
Nakon što ste poverili svoju pošiljku kurirskoj službi,sačuvajte priznanicu i označite datum u kalendaru.Ne očekujte da ćete dobiti neke vesti pre isteka dva meseca.
Častite sebe pićem.Zabavite se razmišljajući ko će da glumi u blokbasteru snimljenom po Vašoj knjizi.
Ne zaboravite da ćete čekati oko dva meseca na odgovor.Nemojte zvati agenta u tom periodu.Ako puna dva meseca prođu i ne dobijete nikakav odgovor,možete poslati kratko pismo Vašem agentu, kako bi ste saznali više.
Nemojte zaboraviti da svi, bukvalno svi, bivaju odbijeni. To su priče bez kraja : Margaret Mitchell (Prohujalo s vihorom), Daphne du Maurier (Rebeka), Joseph Heller (Kvaka 22), Stephen King (njegova prva četiri romana) itd...
