Nije im trebao poslovni genije da shvate šta će se najbolje prodavati na mreži koja je stecište zaluđenika čija se krv ledi u žilama pred hladnim pogledom devojčice iz kraja. U narednih nekoliko godina, pornografija je na Internetu napravila bum. Bio je to raj. Mogli ste naći besplatnih stvari svuda, MPAA i RIAA (Motion Picture Association of America i Recording Industry Association of America, glavni inicijatori borbe protiv piraterije) nisu još ni čule za Internet, Google nije postojao, a sličica golišavih devojčica bilo je na svakom ćošku. Tek poneki sajt je tražio da uplatite desetak dolara preko Vaše platne kartice da biste videli zamagljene delove na fotografijama. U oštroj konkurenciji u vidu „Palme u dva“, Internet pornografija je čak i u Srbiji (posle 1996.) čudo napravila. Zapravo, način na koji je većina starijih građana naše zemlje čula za Internet je „a, to je ono preko čega komšijin mali nabavlja gole ženske“. Zlatno doba.
Nažalost, došao mu je kraj. Ne znam kako je tačno glupost pobedila golotinju. Neki to pripisuju izvesnom Turčinu koji je samo želeo da upozna nove ljude i pokaže im svoje slike sa letovanja, a napravio je sajt koji je toliko glup da je zapravo smešan, dok drugi spominju dugokosog lika koji je uspeo da zapali svoj prdež pred kamerom... Bilo kako bilo, ljudi zaslužni za nastanak Interneta su se mnogo pre Mahira zapitali čemu sav taj trud, kad korisnici najradije gledaju sise i dupeta, ali su se pod talasom koji je sledio pomenutog dugokosog turskog državljanina definitivno udavili, a Internet je nastavio da se puni retardizmom.
Napredak tehnologije učinio je to mnogo lakšim. Svako može mobilnim telefonom snimiti ortaka koji je pristao da mu obriju obrve, prebaciti snimak na računar, okačiti ga na Internet i podeliti sa celom ICQ&MSN listom. Odatle će se širiti poput virusa, ili pornića Paris Hilton. U roku od nekoliko časova, mali Kinez će se smejati Vašem ortaku bez obrva, nakon što link do snimka pokupi sa nekog od bezbroj portala koji su se specijalizovali za takve stvari.
Srbija danas može da se pohvali da konačno u nečemu prednjači. Mi smo neosporeni prvaci Interneta po količini gluposti koje kačimo! Dok zapadnjacima treba kamera ili mobilni telefon, glupi ili pijani ortaci i dobar tajming, kod nas je dovoljno uključiti TV karticu. Ne želim da ulazim u to zašto neke TV stanice nemaju pametnija posla nego da pitaju lokalnog klošara šta misli o horoskopu i čistoći gradskih ulica, no, to se radi i snimci takvih razgovora nemilosrdno pune domaće forume i sajtove.
Moj problem sa ovim trendom veoma je lako verbalizovati: Zašto, pored toliko interesantnih, lepih, inteligentnih, ili bar smešni(ji)h stvari kojih je Internet pun, neko želi da sluša krezubog alkoholičara dok objašnjava kako je pobedio birokratiju? Internet danas pruža više mogućnosti nego ikad, naročito za naciju utisnutu u kulturni milje oblikovan od strane sisatih udovica romantizovanih krimosa. Pruža Vam priliku da ugasite televiziju, zatvorite novine, i, makar u svojoj glavi, budete građanin sveta. Iskoristite je.
Napisao: Ivan Ognjenović
