Botomorova studija Elite i društvo predstavlja kriti?ko razmatranje problema vladaju?e elite u politi?koj teoriji i u stvarnosti savremenog društva. U njoj Botomor vrši analize na dva me?usobno povezana plana: sa jedne strane, on pokazuje genezu, ideološke korene, smisao teorija o vladavini elita; a, sa druge, on ispituje promene u socijalnoj stratifikaciji modernog društva, nastoje?i da utvrdi koliko ja?anje društvenog položaja i uticaja takvih društvenih slojeva, kao što su intelektualci, menadžeri i birokrati, vodi zaista ka vladavini elita. Prate?i genezu re?i elita, od opisivanje robe izuzetne fino?e u sedamnaestom veku, preko njene primene na udarne vojne jedinice ili više rodove plemstva, pa sve do njene široke upotrebe u konzervativnim sociološkim teorijama kraja devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, Botomor kritikuje Paretovu i Moskinu koncepciju „vladaju?e elite“ i „politi?ke klase“, naro?ito njen konzervativni naboj. Pokazuju?i kako se taj pojam razvijao kod docnijih teoreti?ara, koji su pod elitom podrazumevali grupe zanimanja koje, iz bilo kojih razloga, imaju visok status u društvu, Botomor isti?e da bi kriti?ka upotreba ovog pojma mogla da bude plodotvorna za analizu politi?ke strukture i politi?kih odnosa savremenih društava. Sa tog stanovišta, on posve?uje posebnu pažnju analizi položaja „politi?ke elite“ u raznim tipovima savremenih društava. Odlikuju?i se trezvenoš?u i racionalnoš?u, Botomor odbacuje sva prethodna shvatanja elite, izuzev delimi?no Milsovog, prihvataju?i ovaj pojam samo kao pomo?no sredstvo konkretne sociološke analize odre?enih društava. U tome je i najve?a vrednost njegove „radikalne“ sociologije, mada je ona u znatnoj meri ostala zato?enik utopijskog ideološko-vrednosnog koncepta razvoja društava u budu?nosti.