Ako nemamo teoriju o tome kakav ?ovek može i treba da bude, onda u praksi ne znamo kako ?emo da vaspitamo i obrazujemo ljudske stvorove. Pred našim o?ima mora da lebdi ideal ?oveka, kako bismo u svakodnevnom procesu vaspi­tanja i obrazovanja mogli da ponešto od toga ideala ostvarujemo, kako bismo se uverili da ideal živi. Ranije sam upozorio da zajednica, koja u svoje mlade naraštaje ne ugradi po­trebu za razgovorom i naviku za trpeljivost prema drugom i druk?ijem, nema bu­du?nosti. Ona ?e je imati ako vaspitanje i obrazovanje svojih mladih ?lanova us­me­ri prema dijaloškom mišljenju, prednostima i vrednostima koje proisti?u iz raz­lika. Koliko ?e biti vredan svaki njen pripadnik mo?i ?e da se izmeri tako što ?e se videti koliko je sklon da vodi razgovor i da podnese na?in miš­lje­nja druk?iji od svog. Kako vidim zadatak vaspitanja i obrazovanja danas, u svetlu neodložne po­tre­be za uzajamnim razumevanjem i saradnjom izme?u ljudi? Da li se bojažljivo pi­ta­nje o neusiljenom razgovoru premešta sa sporednog na glavni kolosek druš­t­ve­nog života i tako dokazuje da ono stvarno zna?i pitanje života i smrti? Nije li raz­govor jedini na?in za otkrivanje i odgonetanje drugog sa kojim smo u sporu i sukobu, a sa kojim moramo da živimo u miru? Podrazumeva li to i vaspitanje i obra­zovanje za odgovoran govor i razgovor? Šta pojedinac treba da nau?i da bi postao dobar gra?anin? Nije li kucnuo zadnji ?as da vaspitanje i obrazovanje za di­jalog i toleranciju postane prva potreba i nit vodilja našega vremena – njegova sve­tovna religija? Kre?emo li se od kulture govora prema kulturi razgovora? Možemo li da se nadamo prole?u razgovora i danu dobrih vesti? Koji su nužni uslo­vi da bi duh razmahnuo krila? Kakvo ?e društvo biti sutra, zavisi od toga kakva su nam deca danas. Bu­du?­nost je ono što je sada u razvoju. Rade?i sa mladima, mi smo uvek na po?etku ono­ga što ?e tek biti. ?uro Šušnji?