Svakako, ova antologija pokazuje da je bio Anti? pesnik, boem, umetnik re?i, usmenjak, peva?, slikar, dramati?ar, scenarista, veliki spava?, kapetan broda, putnik, pustolov, ljubavnik zavi?aja, astronom, ali i astrolog, paor, de?ak, Ba­na­?anin, sagovornik Prevera, partner Talja, naslednik Zma­ja, filmadžija, bostandžija, graditelj, džudista, maj­stor svako­ja­kih veština, reporter, i to onaj koji nas budi obi?no petkom, zaljubljenik vozova, naro?ito ekspresnih, koji idu na se­ver, mislilac, drug iz detinjstva koje, nikako, nije pro­hu­ja­lo, bokser, op­?i­njen letom galeba Džo­natana Livingstona, mag.

Ne možemo bez Anti?a

Vaskolika stvarala?ka pomama Miroslava Anti?a (1932–1986) podstaknuta je  intimnim strahom da se, ne dao Bog, mimoi?emo sa nekim od ?udesa ovoga sveta. Svejedno da mi je re? o pejzažima, ženama, knjigama, mudracima, uvek je u Anti?evom rukopisu žudnja za totalnim životom omogu?avala da se otvori ?arolija obi?nog.

Planetarne plime jednom su, ekstati?ni vazduh nešeg jedinstvenog mornara, svakako i buntovnika sa razlogom. Uzbu?enja se, ?esto veoma uspešno, pretapaju u uzbudljive naše nesanice.

Anti?eve teme bez jedinstva, u semanti?kim naznakama poznatog naslova isidore Sekuli?, zapravo podrazumevaju nepregled naših modernih vremena. Sada se jasno vidi da je Anti?, u je