Prave slike i oblici istorijskog pam?enja i njihovih kasnijih uticaja na budu?nost na nalaze se isklju?ivo i samo u istorijskim doga?ajima kakve nam zvani?na verzija istorije nudi. Stvarnija slika jednog istorijskog perioda postulirana je mnogo više unutar diskurzivnog sistema, koji nam omogu?ava da predstavimo prošle doga?aje kao sadašnje istorijske ?injenice. Život i misija prvog samoproglašenog mesije, žene - Ane Li, njenog života u Engleskoj i puta u „obe?anu zemlju" Ameriku gde osniva jednu od najve?ih verskih zajednica - koloniju Šejkera osnovna je dramaturška i semanti?ka okosnica istoimenog romana Dojne Gali? Bar. Ali li?nost veoma složene psihološke konstitucije, kakva zaista jeste Ana Li, u snažnom ose?anju udvajanja dolazi u poziciju projektovane slike o sebi, opisane u romanu znatnom psihološkom uzbudljivoš?u i ose?ajem za nijanse, pogotovu u kasnijim poglavljima romana kada projektovanje doživljaja i duševnih stanja na fizi?ka stanja i fizi?ke zakonomernosti, oboga?uje fabulu ali i dramaturgiju uzajamnosti izme?u junaka romana. Samim tim svi likovi koji se doti?u Anine misije neminovno bivaju i njoj podre?eni, direktno ili posredno, što ovaj roman zna?ajno odmi?e od ideje romansirane biografije, kakvim se može na prvi pogled u?initi. Ana Li je nešto mnogo više; uspeo pokušaj da se dosegnu granice ljudske egzistencije, mržnje i ljubavi, emanacija Boga u mislima i delima... što rezulitra romanesknom i književnom zavodljivoš?u ali i, što je važnije, Dojna Gali? Bar stvara homogen i celovit misaoni sitem, kako književnih likova tako i romana u celini. U temelju romana o duboko individualizovanom, subjektivno-patološkom doživljaju vere po?iva smisleni kontrapunkt - sumnja, koja se proteže na osnovne misaone refleksije glavnih književnih likova, („Ti si bolesna, ?edo, od najgore bolesti ?ove?anstva, a to je sumnja u Hrista i njegovu mo?!" - razgovor izme?u Ane Li i njene majke). Prevazilaženje sumnje je glavni put za konstituisanje celovite li?nosti koja se, u slu?aju Ane Li, Džejmsa Vitekera i Šejkera, pretvara u dogmu i isklju?ivost dok, u slu?aju sestara Benet, Lore, Pjera, Georga, sumnja postaje samo potvrda ljudske strane njihove li?nosti. Sa sigurnoš?u možemo tvrditi da je Dojna Gali? Bar namerno posle temeljnog postuliranja likova i radnje ostavila smislu da se sam razvija u pravcu sticanja iskustveno profilisanog identiteta i integriteta svake li?nosti ponaosob.