Zovem se Brodek i nemam nikakve veze s tim.Stalo mi je da to kažem. To svi treba da znaju.Ja nisam ništa uradio, a kada sam saznao šta se desilo, poželeo sam da o tome nikada ne progovorim, da zauzdam svoje pam?enje, ?vrsto ga sapnem kako bi ostalo mirno poput kune u gvozdenoj klopci.Ali drugi su me naterali: „Ti umeš da pišeš“, rekli su mi, „studirao si.“ Odgovorio sam da to i nisu bile neke naro?ite studije, nikada ih, uostalom, nisam ni završio i nisam bogzna šta zapamtio. Nisu hteli ni da ?uju: „Umeš da pišeš, znaš re?i, znaš kako se one upotrebljavaju i kako se pomo?u njih mogu izložiti stvari. To ?e biti dovoljno. Mi to ne umemo. Mi bismo se spetljali, a ti ?eš to re?i i poverova?e ti.“Filip Klodel ve? je obezbedio sebi mesto u klubu velikih savremenih francuskih književnika.Brodekov izveštaj je na granici izme?u fantasti?ne pri?e i politi?ke alegorije o monstruoznosti pogroma. Govori nam o mržnji, ali i o bolu koji ljudi nanose jedni drugima u ime te mržnje. Iako je radnja smeštena u nekom anonimnom pograni?nom selu u periodu posle jednog (nekog) velikog rata, ovo je uvek aktuelna pri?a o društvu koje ne trpi onoga ko je druga?iji. I pri?a o krivici i potrebi da pamtimo užase, pa ?ak i falsifikujemo prošlost da bi nam bilo oprošteno, da bismo se opravdali i da bismo bili shva?eni.