Tako sam jednom, kada mi je to trebalo, izmislio i "slobodne duhove", kojima je posve?ena ova setno-smela knjiga s naslovom Ljudsko, suviše ljudsko: takvih „slo­bodnih duhova" nema, i nije ih bilo - ali, kao Što sam re­kao, oni su mi tada bili potrebni da bih ostao raspoložen usred svih nevolja (bolesti, usamljenosti, tu?ine, acedije, nerada): bili su mi potrebni kao hrabri drugovi i dobri po­znanici s kojima pri?aš i smeješ se kada ti je do pri?e i sme­ha, i koje šalješ do ?avola kada su dosadni - bili su mi po­trebni kao zamena za prijatelje koje nisam imao. Da bi ta­kvi slobodni duhovi mogli jednoga dana postojan, da ?e naša Evropa me?u svojim sutrašnjim i prekosutrašnjim si­novima imati takve bodre i smele momke, fizi?ki prisutne i opipljive, a ne, kao u mom slu?aju, samo fantomi i pu-stinja?ka fantasmagorija: ja bih voleo da najmanje sum­njam u to. Ve? vidim kako oni dolaze, polako, polako; i možda ?u ubrzati njihov dolazak ako unapred opišem u ?emu vidim uslove i puteve njihovog dolaska?