Skorašnja kriza demokratije i liberalizma treba da ukaže onim zemljama koje još uvek uživaju u slobodi na neke nedostatke njihovog sistema u svetlu globalnih promena. Demokratija i sloboda mogu se sa?uvati jedino ako prou?imo postepenu transformaciju totalitarnih država, ne zbog toga da bismo podražavali njihove metode, ve? da bismo otkrili uzroke onih strukturnih promena koje su omogu?ile da diktatura postane jedna od mogu?ih reakcija na situaciju u modernom svetu. Možemo o?ekivati da prona?emo rešenja koja su u skladu sa našim demokratskim i liberalnim idealima jedino ako znamo zašto su ona demokratska društva koja nisu uspela da se izbore sa novom situacijom bila primorana da prihvate diktatorski sistem. Velike zapadne demokratije, koje zbog svoje velike ekonomske sigurnosti još nisu prošle kroz neposrednu krizu, ne bi trebalo da se zavaravaju ovim trenutnim zatišjem. Iste one sile koje menjaju celokupnu strukturu društva u celom svetu aktivne su i kod njih, i moramo se zapitati nisu li one, u stvari, još ja?e kada se uzme u obzir njihov sistem obrazovanja. Demokratske vlade se ne mogu pohvaliti otkri?em zadovoljavaju?eg oblika društvene kontrole kojom bi zamenile nestaju?u kulturu zajednice, ili novim psihološkim tehnikama koje bi se bavile potrebama masovnog društva. Opšti psihološki slom može se spre?iti jedino ako odmah postanemo svesni suštine nove situacije, i ako ponovo, u skladu s tim, definišemo ciljeve i sredstva demokratskog obrazovanja. Karl Manhajm